Историјат

Први савремени водовод у Ужицу изграђен је већ далеке 1938.године. Као извориште водовода каптирано је Живковића врело које се налази у Врелима, а чија је издашност 23 л/сец.Ужице је тада бројало 7.500 становника.Средином педесетих година град је већ имао око 17.000 становника, па је 1956. године ово извориште проширено захватањем Ћебића врела..Почетком шездесетих година прошлог века град већ има 22.000 становника па се приступило даљем проширењу изворишта изградњом бунара и црпне станице у Турици. Развој индустрије неминовно је имао за последицу повећање градског становништва и отуда и стални дефицит у квалитетној води за пиће. Због тога се 1974. године приступа модернизацији изворишта у Турици изградњом инфилтрационих базена и нових бунара са каптажним дренажним галеријама. У 1977.години изграђен је водовод Поточање код Севојна капацитета око 30 л/сец захватањем воде врела Поточање. Са изградњом водовода Поточање, капацитети свих изворишта износили су око 180 л/сец , а град који је и даље био у експанзији бројао је око 40.000 становника.Од тог броја грађана, који су живели на подручју града Ужица и насеља Севојно, једва да је њих око 20.000 имало снабдевање из градске водоводне мреже. Због тога се се приступило дугорочном решењу водоснабдевања града и приградских насеља и усвојена је концепција формирања акумулације у подручју села Врутци. Изградња бране Врутци окончана је 1986. године и тиме је Ужице решило проблем снабдевања квалитетном водом, али и значајном заштитом града од поплава.

Брана Врутци изграђена је на улазу у клисуру реке Ђетиње, 12 км узводно од Ужица. Бетонска лучна брана је куполастог типа, грађевинске висине 77 м и дужине у круни 241 м. Дебљина куполе бране у дну је 10,71 м, а у круни 3,01 м. У брану је укупно уграђено 83.200 м3 бетона, а што се тиче акумулације укупна запремина је 54 милиона м3.

Капацитет постројења је 400 л/сец са могућношћу проширења до 800 л/сец. Постројење се у основи састоји из комбинованог објекта флокулатор-таложница типа пулзатор и из брзих гравитационих пешчаних филтера. Лабораторијска контрола процеса је непрекидна у току 24 часа, а раде се хемијске и бактериолошке анализе. Из постројења Петар Антонијевић квалитетном, хемијски и бактериолошки исправном водом снабдева се 91% потрошача, а 9% потрошача добија воду из изворишта Живковића врело и Поточање.

Да би се задовољиле потребе целокупног становништва и привреде, изграђен је веома сложен дистрибутивни систем што ужички водовод сврства међу веома специфичне и сложене системе водоснабдевања. Конфигурација терена и ширење града по околним брдима условили су изградњу бројних резервоара, пумпних станица, хидро станица и разгранате мреже цевовода.

Свих 29 резервоара смештена су на седам висинских зона како је подељена мрежа водоснабдевања града Ужица. Међутим, и свака зона је издељена на мање целине (подзоне) у зависности од врсте допремања воде до потрошача и слободно се може рећи да ужички водоводни систем има 27 висинских целина водоснабдевања. Све ове специфичности условљавају низ препумпавања воде па је део система 11 пумпних станица и 8 хидро станица, а мрежа цевовода изнси 170 километара.

Шема система - кликните за увећање